Dobro je znati
Stomatološke intervencije i
Dijabetes
Šećerna bolest je oboljenje endokrinog sistema koje se karakteriše hroničnom hiperglikemijom praćenom poremećajem metabolizma ugljenih hidrata, lipida i proteina. Hiperglikemija je posledica apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina. Bolest može početi akutno kada se javlja hiperglikemija, žeđ, poliurija, ketoacidoza i gubitak težine, a može početi i lagano, asimptomatski.
Šećerna bolest se karakteriše i određenim oralnim manifestacijama. U pljuvački ovih bolesnika dolazi do pojave šećera (glikosijalija) i do pomeranja vrednosti pH, pa je ona kisela kod dijabetičara. Ovo se dovodi i u vezu sa češćom pojavom karijesa i parodontopatije kod ovih bolesnika. Takođe dolazi i do hiposekrecije pljuvačke pa izostaje i adekvatno samočišćenje usne duplje.
Pacijenti sadejabetesom imaju osećaj žarenja i pečenja sluzokože usne duplje. Zbog stalnog lokalnog zapaljenja i nemogućnosti vazokonstrikcije usled ateroskleroze, produženo je postoperativno krvarenje, ali i zarastanje ekstrakcionih i hirurških rana.
Izražena je i hipertrofija i hiperplazija gingive, koja je edematozna, cijanotična i hiperemična. Krvni sudovi gingive su aterosklerotični i ateromatozni sa jako suženim lumenom. Izražena je i obilna resorpcija alveolarne kosti, što za posledicu ima formiranje džepova koji obilno supuriraju. U parodoncijumu je prisutna kolagenoliza.
Narušena je i imunološka zaštita oralnih tkiva sa neadekvatnim odgovorom na prodor mikroorganizama. Pojačana je sklonost ka infekciji, naročito kandidijazi.
Karakterističan je i miris acetona pri ekspirijumu, heilitis, jezik može biti uvećan i crven sa atrofičnim papilama, česta je i kalkuloza pljuvačnih žlezda.
Terapija:
Bolesnik pre svega treba da prihvati hronicitet svog oboljenja. Neprestano treba da se edukuje o samokontroli nivoa šećera u krvi. Treba da vodi računa o oralnoj higijeni i na taj način da utiče na suzbijanje oralnih infekcija. Ishrana je izuzetno bitna pa treba uvesti higijensko dijetetski režim. Neophodna je i fizička aktivnost. Tu je naravno terapija insulinom kao i oralnim hipoglikemicima.
Stomatološke intervencije i
Arterijska hipertenzija
Povećanje vrednosti sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska neposredno pre stomatološke intervencije javlja se i kod zdravih osoba. To se dešava kao posledica stresa koji uslovljava endogeno oslobađanje kateholamina, adrenalina i noradrenalina na prvom mestu. Ovi pacijenti često pored arterijske hipertenzije imaju i kardiovaskularne komplikacije na srcu, bubrezima i krvnim sudovima mozga. Zato pri radu sa pacijentima sa arterijskom hipertenzijom stomatolog treba posebno da obrati pažnju.
Pre bilo kakve intervencije treba dobro informisati stomatologa o bolesti, da li se radi o kontrlisanoj ili nekontrolisanoj hipertenziji. Ukoliko su vrednosti krvnog pritiska 180/110 i više, intervenciju treba odložiti. Ukoliko pacijent održava krvni pritisak u granicama normale ili ima vrednosti blage (140-159/90-99) ili umerene (160-179/100-109) hipertenzije, intervenciju je moguće sprovesti, ali pacijenta nakon toga uputiti svom lekaru radi korekcije medikamentne terapije i normalizacije krvnog pritiska.
Pre intervencije obavezna je primena protokola za smanjenje stresa i stalno praćenje vitalnih znakova. Primena anestetika sa adrenalinom je indikovana, ali je maksimalna preporučena doza adrenalina 0,04mg ili 2 ampule 1:100000. Kod obimnijih hirurških zahvata preporučuje se davanje sprovodne anestezije kako bi se smanjila ukupna količina datog anestetikuma.
U toku intervencije treba izbegavati nagle promene položaja zbog mogućeg nastanka postmuralne hipertenzije. U slučaju da u toku intervencije dođe do povećanja krvnog pritiska iznad dozvoljenih vrednosti (180/110) intervenciju treba prekinuti i pacijenta poslati njegovom lekaru.
Stomatološke intervencije i
Trudnoća
Trudnoća predstavlja fiziološko stanje organizma koje se karakteriše bitnim fizičkim, hormonskim, fiziološkim i metaboličkim promenama. Traje 280 dana, odnosno 40 nedelja ili 10 lunarnih meseci.
Trudnoća se odražava i na oralnu sredinu. Mnogo trudnice zanemaruju oralnu higijenu i posete stomatologu što uslovljava češća oboljenja usta i zuba. Pojačanim uticajem polnih hormona dolazi do oboljenja parodoncijuma.
Pri radu sa trudnicama neophodna je posebna pažnja, iako se radi o fiziološkom stanju.
Ni jedan stomatološki zahvat nije kontraindikovan za vreme trudnoće. Ukoliko je sve u redu, ukoliko se ne radi o rizičnoj trudnoći, i ekstrakcija zuba se može bezbedno sprovesti u bilo kom mesecu trudnoće. Obimnije oralnohirurške zahvate je bolje odložiti za period nakon porođaja.
Neophodno je i sanirati sve zube zahvaćene karijesom, zameniti loše protetske nadoknade, neutralisati sve faktore koji uzrokuju oboljenja parodoncijuma.
Što se protokola za suzbijanje stresa tiče tu postoje promene u smislu da se preporučuje primena nefarmakoloških mera. Treba izbegavati ležeći položaj kod trudnica u poodmakloj trudnoći jer sadržaj materice može vršiti pritisak na venu kavu inferior izazivajući venozno vraćanje krvi u srce.
Naravno, posebnu pažnju treba obratiti na dentalnu radiografiju i primenu medikamenata, jer ove dve oblasti mogu imati direktan uticaj na genetsko oštećenje fetusa. Radiografisanje korena zuba treba odložiti kad god je to moguće. Ukoliko je neophodno, primeniti sve mere zaštite od zračenja. Rendgen snimanje je manje štetno u poslednjem tromesečju u odnosu na pređašnji period. Treba ga apsolutno izbegavati u periodu izražene organogeneze fetusa, u prvom tromesečju.
Nekada je indikovana primena antibiotika u toku trudnoće. Prednost uvek treba dati penicilinskim preparatima jer su najmanje toksični.Za njima dolaze cefalosporini, a onda ostali antibiotici. Tetraciklinski preparati su strogo kontraindikovani. Pri njihovoj primeni u prvom tromesečju mogu izazvati tetraciklinsku hipoplaziju, odnosno strukturalnu anomaliju gleđi i dentina. U drugom tromesečju mogu usporiti rast fetusa, a u poslednjem mogu prouzrokovati toksičnu tetraciklinsku hepatopatiju.
Primena lokalne anestezije nije kontraindikovana, jedino treba izbegavati anestetike koji u sebi sadrže felipresin kao vazokonstriktor, zbog njegovog negativnog dejstva na gravidni uterus. Opšta anestezija je takođe kontraindikovana kao i sedacija.
Brinemo o vašem zdravlju.
Konntaktirajte nas već danas.